Rasipanje i uništavanje naših prirodnih dobara, ogoljivanje i iscrpljivanje zemlje umesto povećanja njene iskoristivosti - to će već našoj deci znatno umanjiti mogućnosti napretka kojim uživamo, a koji smo im dužni predati - veće i razvijenije.

(Teodor Ruzvelt - Theodore Roosevelt)

Čovek je u 20. veku Zemlji napravio više štete nego u celoj njenoj istoriji.

(Jacques Yves Cousteau)

Iz zemlje sve dolazi i sve se u zemlju vraća.

(Xenophanes)

Ukoliko stvarno misliš da je problematika zagađivanja manje važna od ekonomije, probaj ne disati dok brojiš novce.

(Gaj Mek Ferson - Guy McPherson)

Zagađenost životne sredine, vazduha, vode i zemljišta je različita kroz razvojne epohe čovečanstva. Prema stepenu degradacije životne sredine, u razvoju ljudske civilizacije postoje tri epohe:

• poljoprivredna koja traje do sredine devetnaestog veka
• industrijska do 1950. godine i
• tehničko-tehnološka koja obuhvata drugu polovinu XX veka i traje do danas.

U prvoj epohi degradacija je bila minimalna, gotovo zanemarljiva, ali sa povećanjem broja stanovništva, te sve veće aktivnosti čoveka u prirodi, povećava se i stepen degradacije prirodnih ekosistema i životne sredine u celini. Intenzivan razvoj industrije krajem XIX i u prvoj polovini XX veka i proizvodnja radi sticanja profita, korišćenje fosilnih goriva kao energetskih izvora dovodi do ugrožavanja životne sredine u većem obimu, tako da se postavlja pitanje opstanka života na planeti Zemlji.

U savremenom društvu, društvu XXI veka, zaštita životne sredine predstavlja jednu od vodećih tema. Svakog dana se možemo susresti sa primerima zagađenja, kako na teritoriji naše države, grada ili opštine, tako i u svetu. Svest o potrebi očuvanja životne sredine se nažalost razvila tek kada je došlo do tačke istrebljenja životinjskih vrsta, oštećenja ozonskog omotača, globalnog otopljavanja, zagađenja vode, vazduha, zemljišta. Tek tada se postavilo pitanje odnosa međunarodne zajednice, država i pojedinca prema životnoj sredini i života u zdravom okruženju.

Na konferenciji UN o životnoj sredini i održivom razvoju, održanoj u Rio de Žaneiru 1992. godine, usvojena je Deklaracija o životnoj sredini i održivom razvoju, koja je sadržala 27 osnovnih principa zaštite životne sredine. Osnovni stav Deklaracije je da život i harmonija sa prirodom predstavljaju osnovni smisao čovekovog postojanja. Osnovni principi sadržani u toj deklaraciji tiču se održivog razvoja, preventivnosti, reciklaže, javnosti podataka o stanju životne sredine, a tu su i principi - „zagađivač plaća" i „korisnik plaća".

Jedan od najznačajnijih principa Deklaracije je Princip 10. u kome stoji:

„Problemi životne sredine najbolje se rešavaju uz učešće svih zainteresovanih građana na odgovarajućem nivou. Na nacionalnom nivou, svaki pojedinac mora imati odgovarajući pristup informacijama o životnoj sredini, koje su u posedu javnih organa, uključujući informacije o opasnim materijama i aktivnostima u njihovoj zajednici, i mogućnost da učestvuje u postupku donošenja odluka. Države će podržavati i podsticati svest i učešće javnosti kroz obezbeđenje široke dostupnosti informacijama“.

Jer, koliko efkasno upravljamo nekim područjem danas, to upravljanje će uticati da se tom području sačuvaju sve vrednosti i za buduće generacije, ili će, biti uništeno.

Svet je 29. jula 2019. godine, ušao u ekološki dug, što će reći da smo do ovog datuma potrošili više nego što ekosistemi planete Zemlje mogu u godini dana da obnove.[1]¹. Dan ekološkog duga ove godine obeležen je najranije otkako se sprovode merenja. Organizacija „Global Footprint Network“ svake godine izračunava dan prekoračenja. Prošle, 2018. godine u dug se ušlo 1. avgusta. Unutar „budžeta“ zemljinih prirodnih resursa smo bili sve do oko 1970. godine, kada je Dan ekološkog duga Zemlje bio 23. decembar. Za deset godina, 1980. godine, u dug se ušlo šest nedelja ranije, 1990., to je bio 13. oktobar. Godine 2000. u dug je planeta ušla 4. oktobra, a 2010. godine 28. avgusta. Sada, devet godina kasnije, oboren je i taj rekord.

Svrha ovog Vodiča za zaštitu zemljišta je:

• Da služi kao tehnička osnova za sve aktivnosti na izgradnji kapaciteta projekta;
• Da pruži relevantne, tačne i blagovremene informacije o životnoj sredini i zaštiti zemljišta, posebno u poljoprivredi;
• Da predstavi primere dobre prakse zaštite zemljišta u EU;
• Da podrži replikaciju i održivost projekata.

[1] BBCnews na srpskom: Ekološki dug: Za život nam nije dovoljna jedna Zemlja - trenutno nam treba 1,75 planete, 29. jul 2019.