Poslednjih decenija čovečanstvo se suočava sa sve većim zagađenjem životne sredine i njenih elemenata. Pored prirodnog zagađenja korz procese koji se odvijaju u atmosferi, litosferi i hidrosferi, od sredine dvadesetog veka, sve jači uticaj je antropogenog tj. uticaja čoveka. Prvi signali ove zabrinjavajuće pojave iskazali su se kroz smanjenje biodiverziteta i klimatske promene. I to je upalilo „crvenu lampicu“. Suočen sa tim, čovek je rešio da pokuša da ispravi greške koje je počinio do tada. Odakle krenuti, glasilo je pitanje koje je postavio sebi. Jednostavno, četiri vrlo jasna koraka, posmatranje, merenje, promišljanje, rešavanje.
Goruće pitanje zaustavljanja dalje degradacije, a zatim i zaštite životne sredine počiva na neophodnosti utvrđivanja izvora zagađivanja, odnosno uspostavljanje sistema praćenja – monitoringa zagađenja životne sredine. Na osnovu rezultata monitoringa treba preduzimati mere zaustavljanja daljeg zagađenja, popravke devastiranog okruženja, a pre svega zemljišta i borba da se popravljeno stabilizuje i vraća u optimalni medijum. Paralelno sa direktnim merama, da bi ostvarili cilj, intenzivirati i u većem obimu razvili svest o sredini i u kojoj živimo i koju ostavljamo potomcima kroz sistem obrazovanja i vaspitanja, od predškolske ustanove do visokoškolske ustanove. Takođe, javnost u detekciji problema, i rešavanju istog kao i zaštita „uznemiravača“ je neophodna jer je svima interes isti, zdrava okolina u kojoj živimo i ostvarujemo svoje aktivnosti.
Zaječarski i Vidinski okrug karakteriše velika raznolikost zemljišta, a kvalitetna zemljišta su preduslov za uspešan razvoj poljoprivrede, a samim tim i celog područja. Brojni kako biotski, tako i abiotski, a ponajviše antropogeni faktor ugrožava upravo dalji razvoj i profitabilnost poljoprivredne proizvodnje. I u Srbiji i u Bugarskoj se već nekoliko godina sprovode tehnike i tehnologije zaštite zemljišta koje će pomoći poljoprivrednicima da i dalje ostvaruju dobre prinose, ali ne i naštete glavnom resursu poljoprivrede - zemljištu. Jednom rečju, da bi se održao ili povećao nivo organske materije u zemljištu, unosi organske materije moraju zadovoljiti ili premašiti gubitke organske materije usled raspadanja. Istovremeno, zdravi usevi mogu biti vredan izvor organske materije, a ostatke useva treba vratiti u zemlju u najvećoj mogućoj meri.
Kombinovanjem navedenih preventivnih i represivnih mera, kao što je poštovanje zakonske regulative, među kojima se izdvaja „zagađivač plaća“ ostvaruju se cilj, smanjeno zagađenje i čistija životna sredina. Sve ovo je usmereno da se danas ali i u narednim decenijama obezbedi građanima cele planete Zemlje da žive u bezbednoj i zdravoj životnoj sredini kojom se upravlja na način koji poštuje ograničenja sredine i obezbeđuje ekološku otpornost. Vizija za 2050. iz opšteg Ekološkog akcionog programa EU: „Godine 2050. živimo dobro, u okviru ekoloških ograničenja planete. Naš napredak i zdrava sredina potiču od inovativne, cirkularne ekonomije gde se ništa ne baca i gde se prirodnim resursima upravlja na održiv način, a biodiverzitet se čuva, ceni i obnavlja na načine koji jačaju otpornost našeg društva“.
"Čuvajmo Zemlju i prirodu na njoj, jer ih nismo nasledili od svojih dedova i očeva, nego smo ih pozajmili od svojih potomaka."
(Poglavica Bik Koji Sedi)
